Poremećaj  glasa  postoji  kada  jedan  ili  više  aspekata  glasa,  na  primjer  glasnoća,  visina,  kvaliteta  ili  rezonancija  odstupa  od  norme  za  dob  ili  spol  govornika. Sam poremećaj rezultira  uslijed  neispravnosti  struktura  ili  funkcije  vokalnog  trakta  odnosno  uslijed neispravnosti  u  procesima  respiracije,  fonacije  ili  rezonancije.  Svaka  negativna  promjena  u kvaliteti  glasa  naziva  se  disfonijom. Simptomi  poremećenog  to jest disfoničnog glasa su promuklost, hrapavost, šumnost, slabost, diplofonija te promjene u visini,  intenzitetu  i  kvaliteti  glasa.  Pojmovi  promuklost  i  disfonija  često  se  navode  kao sinonimi, međutim promuklost je simptom dok je disfonija dijagnoza. Poremećaj glasa može varirati od blage disfonije do potpune afonije to jest gubitka glasa.

Tradicionalna  podjela  poremećaja  glasa  dijeli  uzroke u dvije kategorije: funkcionalni i organski uzroci. Funkcionalni poremećaji glasa nastaju  pogrešnom  uporabom  ili  zlouporabom  vokalnog  mehanizma  dok  organski podrazumjevaju  organske  promjene  koje  mogu,  ali  ne  moraju,  nastati  uslijed  pogrešne uporabe  vokalnog  mehanizma.  Funkcionalne  i  organske  poremećaje  glasa  ponekad  je  teško odvojiti  jer  kao  što  organski  poremećaj  može  biti  sekundarna  pojava  funkcionalnog poremećaja,  tako  se  i  funkcionalni  poremećaj  može  pojaviti  kao  sekundarna  posljedica organskih promjena u  grkljanu. Nije uvijek jednostavno razgraničiti funkcionalni i organski poremećaj  glasa  jer  se  oni  nerijetko  isprepliću.